Posle tridesete

Dosada i čeznja

jutro | 24 Februar, 2011 22:13

Kad raskineš sa dečkom, pored toga sto te sve boli, nekako je i dosadno. Časna reč. Evo npr ja...teško mi je, svaki dan mi je teško. Ujutru je lakše a uveče nepodnosljivo. Nekad ne mogu ni da govorim sve mi se stisne. Crni mi se pred očima, lupa mi srce....ne shvatam kako...ali takve stvari nikad nisam mogla ni da shvatim. Četiri godine eeeejjjj četiri...svaki dan.... i sad ništa. Odjednom ništa. Čeznja je jedna od najgorih stvari...jedna od....znam ih još. Praznina...koliko ništa ume da boli...mnogo i svuda....oči me bole...medjutim nekad mi je i dosadno. Ima momenata kad manje osecam bol i čeznju, tad preovlada dosada. Smislim ja tu sebi razne poslove i druženja ali meni je to dosadno....da je tu on bilo bi zabavnije...ako ništa ćutali bi zajedno...sta god...to stanje dosade traje neko vreme a onda opet naidje red čeznje. Ustvari dosada i čeznja se smenjuju samo ih ponekad preseče ponos.